MEDITERANSKA ISHRANA

Mediteranska ishrana dugo je s pravom smatrana jednom od najzdravijih na svetu. Hiljadama godina, stanovnici duž mediteranske obale uživaju u  ukusnom načinu ishrane, određenoj vrsti hrane, laganijim obrocima i redovnim fizičkim aktivnostima. Oni ne misle o svojim navikama u ishrani kao o dijeti, već jednostavno vode način života koji može da dovede do dugovečnosti i zdravlja sa manjim rizikom od hroničnih bolesti. Najnovija istraživanja pokazuju da je mediteranski način ishrane dobar za srce i metabolizam, da štiti od raka, dijabetesa, gojaznosti i drugih bolesti. Zdravstvene prednosti mediteranske ishrane intenzivno su proučavane u poslednjih 10 godina što je dovelo do boljih naučnih i kliničkih dokaza.

Mediteranska ishrana predstavlja način života u kom se dobar ukus spaja sa dobrim zdravljem. Ne postoji jedinstvena mediteranska ishrana jer svaki region širom Evrope, od Španije do Bliskog istoka, prilagođava sebi osnovne potrebe ishrane. Sličnosti uključuju oslanjanje na namirnice biljnog porekla, kao što su povrće, voće, integralne žitarice, pasulj, orasi, masline, maslinovo ulje, zajedno sa nekim vrstama sira, jogurtom, ribom, pilećim mesom, jajima i crnim vinom. Ove namirnice čine osnovu plana ishrane i pružaju mnogo mikroelemenata, antioksidanata, vitamina, minerala i vlakana koji deluju zajedno i štite od hroničnih bolesti.

 Veći deo hrane čine sveže sezonske namirnice koje se ne obrađuju. Metode pripremanja imaju tendenciju da budu jednostavne, a namirnice se retko prže u dubokom ulju. Samo male količine zasićenih masti, natrijuma, slatkiša i mesa predstavljaju deo ovakvog načina ishrane. Mediteranski način života uključuje umerene količine hrane i pića kao i redovnu fizičku aktivnost koja je važan deo zdravog života. Veoma važne su i zdrave navike kao što su redovno spavanje, popodnevni odmor i više manjih obroka u toku dana. Maslinovo ulje je ono što većina ljudi povezuje sa mediteranskom ishranom ali u pitanju nije bilo kakvo maslinovo ulje već mora da bude ekstra devičansko. Nisu toliko u pitanju mononezasićene masti koliko fitohemikalije i jedinjenja u ekstra devičanskom ulju koje pružaju zdravstvene prednosti.

Porodice koje zajedno jedu obroke imaju tendenciju da budu zadovoljnije, da jedu više hranljivih obroka i utiču na svoju decu da prave bolje izbore hrane. Jedna studija je utvrdila da su mlade osobe koje su prešle na mediteransku ishranu, pokazale značajna poboljšanja u snazi, budnosti i zadovoljstvu. Deca koja uče da jedu raznovrsne namirnice u ranom periodu života imaju veće šanse da uživaju u hrani i da se drže zdravijih obrazaca ishrane u ostalim periodima života. Širok izbor olakšava, čak i najprobirljivoj deci, uživanje u ovom načinu ishrane